Манасија
СРEN
Бедеми и куле утврђења Манасије, гравура

Ресавски град

Утврђење

Манасија је први српски манастир замишљен и подигнут као утврђен. Дванаест кула, повезаних високим бедемима, попут круне од камена опасују Цркву Свете Тројице. Утврђење манастира Ресаве најбоље је очувана фортификациона целина средњовековне Србије.

Манастир је од оснивања био више од обитељи: место молитве, књиге и вечног починка свог ктитора, али и тврђава. Бедеми су пре свега чували монахе - и данас стоје, више од шест векова после Деспота Стефана.

МАНАСИЈСКА ТВРЂАВА

Камена круна око Цркве Свете Тројице

Манасија из ваздуха - бедеми са кулама око Цркве Свете Тројице, гравура

Бедеми и ровови

Структура утврђења

Неправилни кружни зид прати терен и могуће правце напада - зато су куле на западу збијеније, а на истоку размакнутије. Све куле, осим Деспотове, истурене су испред бедема и повезане зидовима, па су се браниоци несметано кретали око целог манастира.

На североисточној страни, где је прилаз најтежи, истурен је Мали град - простор од око 20 × 60 метара са засебним улазом. Ту је, како се претпоставља, живела посада, одвојена од монашког дела.

висина бедема
12–15 m
дебљина зидова
3–3,3 m
обим бедема
≈ 310 m
брањени простор
≈ 0,8 ha
кула
12
ширина рова
≈ 17 m
БЕДЕМИ И РОВОВИ
Куле и бедеми Манасије са озупченим круништем, гравура

Куле и машикуле

Дванаест кула

Осим Деспотове, куле су исте грађе: приземље, шест спратова на дрвеним гредама и шетна стаза са зупцима, под стрмим кровом, највероватније покривеним оловом. Већина је четвороугаона, а две, шестоугаоне, чувају најосетљивије прилазе.

Од четвртог спрата засведени пролази воде на бедеме - на шетну стазу излазило се само из кула. Ка дворишту су куле отворене целом висином, па нису служиле за становање, већ искључиво за одбрану.

На тврђави је било више од сто машикула - зиданих балкона на каменим конзолама, са којих се гађао непријатељ у подножју. У Србији су ретке и јављају се тек крајем 14. века; у Ресави су достигле врхунац.

МАНАСИЈСКЕ КУЛЕ

Кула последње одбране

Донжон · Деспотов пирг

Деспотова кула

Северно од цркве уздиже се Деспотова кула - висока око 35 метара, она надвисује целу тврђаву. Једина је затворена кула и у њу се није могло ући са бедема. Страница јој је око 14,5 метара, а у подножју се шири на скоро 20 метара, што јој даје стабилност.

Узори тврђаве налазе се у цитадели Новог Брда, али их је Ресава превазишла: Деспотова кула највећа је кула те врсте у Србији. У поређењу са донжонима Раванице, Сталаћа, Крушевца, Смедерева и Београда, ресавски пружа најпотпунији увид у српско средњовековно одбрамбено градитељство.

ДЕСПОТОВА КУЛА
Деспотова кула, гравура - поглед спреда: зупци, машикуле и улаз високо изнад тла
  1. Врх
  2. Пети спрат
  3. Спратови
  4. Приземље
  5. Подземље
Врх
Шетна стаза са зупцима и стрм кров, највероватније под оловом.
Пети спрат
Деветнаест машикула - балкона са којих се бранило подножје.
Спратови
Пет спратова на дрвеним гредама; у опасности се у кули и становало.
Приземље
Око 10 m изнад дворишта, до улаза дрвеним степеништем које се уклањало.
Подземље
Житница за више од 20 тона жита - довољно стотинак људи за годину.
Деспотова кула - око 35 m од темеља до зубаца

Тактика и концепт одбране

Одбрана у појасевима

Непријатељ је морао да савлада појас по појас - а сваки следећи бранио се са више висине.

  1. Суви ров

    Широк око 17 метара, ојачан зидом - контраескарпом. Преко њега је водио дрвени мост до прве капије.

  2. Спољни бедем

    Нижи зид око два метра испред кула. Између њега и главног бедема браниоци су се кретали скривеним путем.

  3. Бедеми и куле

    Главна линија одбране. Капија стоји између две куле, а изнад ње је била двојна машикула.

  4. Деспотова кула

    Последња одбрана - самостална, неповезана са бедемима, приступачна само из дворишта.

ТАКТИКА ОДБРАНЕ

Оно што су подигли да чува, требало је сачувати

Историја тврђаве

Кроз векове

  1. 1439.

    После првог пада Смедерева у манастиру је турска војна посада. Српска држава се убрзо накратко обнавља и тврђава се враћа у српске руке.

  2. 1458.

    Махмуд-паша Анђеловић заузима ресавску тврђаву. Манастир је опљачкан и угашен, а бедеми подигнути да га чувају постају војни објекат. Како се граница помера, тврђава губи значај и пропада.

  3. XIX век

    Монаси обнављају цркву, а за тврђаву нема средстава. Јоаким Вујић бележи дванаест порушених кула, Феликс Каниц их црта, а крајем века земљотрес додатно оштећује зидине.

  4. 1911.

    При градњи пута поред манастира уништени су делови зида рова, упркос протесту археолога Михаила Валтровића.

  5. 1929.

    Горњи делови кула и бедема порушени су и заливени бетоном - нестају изворни облици утврђења. Радове зауставља архитекта Ђурђе Бошковић:

    „Оно што непријатељ није хтео а време није стигло - учинили смо ми сами.“

  6. 1948.

    Манастир је под заштитом државе. Следе истраживања и рестаурација - обновљени су делови бедема, поједине куле и део спољног зида, а план је да се утврђењу врати изворни изглед.

ИСТОРИЈА ТВРЂАВЕ

Симболика и значај

Камени сведок

Машикуле и спољни бедем са ровом били су права револуција у српском одбрамбеном градитељству. Одбрана у више појасева постала је узор каснијим утврђењима, попут славног Смедерева.

Тврђава није само чувала манастир. Она сведочи о мудрости и далековидости Деспота Стефана и његових мајстора - и о истрајности у одбрани вере, књиге и монашког живота у време највеће опасности.

ПРОЧИТАЈТЕ ЦЕО ТЕКСТ