Манасија
СРEN
Манасија - Црква Свете Тројице и кула, гравура

Царска лавра Свете Тројице

О манастиру

Манастир Манасија, познат и под својим старијим именом Ресава, налази се на десној обали реке Ресаве у близини Деспотовца. Задужбина је Светог Деспота Стефана Лазаревића, сина српског Светог Кнеза Лазара и кнегиње Милице. Изградња је започета 1406. или 1407. године, а довршена освећењем Цркве Свете Тројице 15. маја 1418. године. Манасија је јединствено ремек-дело српске средњовековне архитектуре и уметности, опасана бедемима са кулама.

ИСТОРИЈА МАНАСИЈЕ
Манасија из ваздуха - утврђење, црква и трпезарија, гравура

Разарања и обнова

Судбина манастира

Током векова после оснивања, Манасија је пролазила кроз тешка искушења. Тешко пострадавши под Османлијама, осим Цркве Свете Тројице - веома оштећене - и голих зидова манасијске трпезарије, ниједан од првобитних објеката за монашки живот није сачуван. Монашки живот у манастиру постепено је замро.

Од 19. века, откако је манастир обновљен, монаси су поново почели да граде конаке и друге грађевине. Данас у Цркви Свете Тројице и даље почивају мошти Светог Деспота Стефана Лазаревића, ктитора ове задужбине.

ЦРКВА СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ

Од 1406. до данас

Историјат

Шест векова Манасије - од подизања деспотове задужбине, преко разарања и избеглиштва, до обнове и живота који траје и данас.

  1. I · 1406 – 1427

    Подизање задужбине

    Деспот подиже задужбину у којој ће и сам почивати

    1. 1406/7.

      Оснивање

      Деспот Стефан Лазаревић почиње да подиже своју задужбину на десној обали Ресаве - Цркву Свете Тројице, опасану бедемима са кулама.

    2. 1418.

      Освећење

      Задужбина је довршена: 15. маја освећена је Црква Свете Тројице.

    3. 1427.

      Упокојење деспота

      Свети Деспот Стефан се упокојио и сахрањен је у својој задужбини, у манасијској Цркви Свете Тројице.

  2. II · XV век

    Под османлијском влашћу

    Тврђава подигнута да чува - пада у туђе руке

    1. 1439.

      Османлијска посада

      Османлије заузимају Ресаву и у манастиру постављају посаду. После Сегединског мира 1444. године повлаче се, а српска држава је обновљена.

    2. 1456.

      „Изгоре Ресава“

      Тако бележи Бјелопољски летопис. Две године касније, 1458, Османлије поново заузимају ресавску тврђаву.

    3. 1467.

      Монах Никон

      У тврђави су турски заповедник, војска и имам, а међу житељима се помиње и монах Никон. Око 1476. манастир је претворен у магацин.

  3. III · XVIII – XIX век

    Обнове и страдања

    Монаси се враћају, беже и поново се враћају

    1. 1720.

      Повратак монаха

      Манастир је обновљен и у њему поново живе калуђери; проигуман Арсеније 1725. године започиње обнову.

    2. 1739.

      Избеглиштво

      После Београдског мира Турци поново заузимају крајеве до Дунава и Саве, а манасијски монаси беже у Срем, у манастир Бођани. Тврђава остаје пуста.

    3. 1790.

      Страдање

      Османлије у манастиру на превару погубљују око 200 Срба, позваних да ненаоружани дођу на преговоре о предаји.

    4. 1804 – 1844.

      Игуман Јоаникије

      Игуман Јоаникије долази у Манасију и започиње обнову; после пропасти устанка враћа се 1815. године. Црква 1844. добија прву велику обнову и поново је покривена.

  4. IV · XX век – данас

    Нова времена

    Манасија поново оживљава

    1. 1907.

      Пет векова

      Свечано је прослављено 500 година од почетка зидања манастира.

    2. 1927.

      Култ Светог Деспота

      Свечано је обновљен култ Светог Деспота Стефана Лазаревића, ктитора Манасије.

    3. 1953.

      Женски манастир

      У Манасију долазе монахиње; следе обимна археолошка истраживања и обнова тврђаве. Неко време у манастиру борави и Свети Старац Софроније Сахаров.

    4. 2006.

      Гроб деспота

      У броду Цркве Свете Тројице откривен је гроб Светог Деспота Стефана.

    5. 2022.

      Данас

      Манастиру је враћен статус мушког манастира. Манасија је и данас жива монашка заједница, отворена за поклонике и посетиоце.

КРАТКА ХРОНОЛОГИЈА
Порта Манасије - бедеми, Деспотова кула, Црква Свете Тројице и конак, гравура

Порта и конаци

Манастир Манасија данас

У порти Манасије, поред Цркве Свете Тројице, данас се налазе неколика здања у којима се одвија живот монашке заједнице. Здање старог монашког конака, наслоњено на бедем, под једноводним кровом од бибер-црепа, постојано одолева променама.

Манасија је проглашена спомеником културе од изузетног значаја. Спроводе се конзерваторски радови на обнови зидина, кула и Цркве Свете Тројице.

Манасија је жива монашка заједница и отворена је за поклонике и посетиоце. Сваке године хиљаде верника и путника долазе да поклоне главу пред моштима Светог Деспота и осете дух старе и вечне Ресаве.

МАНАСИЈА ДАНАС
Манасија из ваздуха - утврђење са кулама, Црква Свете Тројице и конаци, гравура

Дванаест кула

Куле

Утврђење Манасије обухвата дванаест кула, повезаних снажним бедемима. Изузев Деспотове куле, куле имају приземље, шест спратова и шетну стазу са озупченим круништем. Машикуле - ретки елементи одбране у српском средњем веку - красе куле и бедеме Ресаве.

Унутар зидина

Унутрашњост

Унутар зидина налазили су се конаци, трпезарија и централна Црква Свете Тројице. Архитектура целог комплекса сведочи о врхунском мајсторству градитеља које је Деспот Стефан проналазио на разним странама.

Бедеми и одбрана

Положај

Захваљујући снажним зидинама и складно осмишљеним одбрамбеним решењима, утврђење Манасије данас важи за најбоље очувану фортификациону целину средњовековне Србије.

МАНАСИЈСКА ТВРЂАВА
Манасија из ваздуха - куле, бедеми и куполе Цркве Свете Тројице, гравура

Наслеђе

Значај Манасије

Манасија је задужбина Светог Деспота Стефана и место сабора ученог монаштва - у њеним зидинама цветала је Ресавска школа. Рукописи и језички стандарди настали у Манасији утицали су на развој писмености у Русији, Бугарској и Румунији.

Данас Манасија није само историјски споменик, већ и место у којем се непрекидно чува и преноси духовно и културно наслеђе српског народа.

РЕСАВСКА ШКОЛА