Слободностојећи објекат у порти
Трпезарија
Уобичајене манастирске трпезарије биле су уграђене у оградне зидове, а манасијска стоји сама, у срцу порте, јужно од цркве и упоредо са њом. Са 32 × 16,8 метара највећа је средњовековна трпезарија у Србији - за трпезом је могло да седне 250 до 300 монаха, што наговештава колико је била бројна ресавска обитељ.
Иако урушена, ова грађевина својим зидовима и данас је најбоље сачувано сведочанство првобитног манастирског насеља.
МАНАСИЈСКА ТРПЕЗАРИЈА
Доле остава, горе трпеза
Приземље и спрат
Два нивоа
Трпезарија је имала приземље и спрат, раздвојене дрвеном међуспратном конструкцијом на 38 греда, коју су подупирала четири стуба - њихове камене базе откривене су у ископавањима.
- Спрат
- Просторија за обедовање, осветљена са шест прозора на северу и по три на западу и истоку. У средини источног зида је апсида, а испред ње, по средњовековном обичају, игумански сто.
- Приземље
- Данас делимично засуто - вероватно остава за храну и намирнице. Монументални улаз широк 4,1 m окренут је ка цркви.
Да ли је на спрату била и књижница Ресавске школе? Тако је претпоставио историчар уметности Ђурђе Бошковић, а прихватају и неки истраживачи. Милан Кашанин сматрао је да је то сасвим погрешно: здање је подигнуто да буде трпезарија.
ПРИЗЕМЉЕ И СПРАТ- 32 × 16,8 m
- дужина и ширина
- ≈ 540 m²
- површина
- 250–300
- места за трпезом
- 38
- греда међуспрата
- 4,1 × 3,6 m
- главни улаз
- 6 + 3 + 3
- прозора на спрату
Градња
Зидана као и тврђава
Начин зидања и материјал исти су као на кулама и бедемима - цео комплекс грађен је као једна целина. Зидови су од ломљеног, често крупног камена у кречном малтеру, а сводови над вратима и прозорима од сиге, понегде са пешчаром и опеком. Полукалота апсиде на спрату такође је од сиге и опеке, а споља је зид апсиде петостран.
Северну и јужну фасаду красили су тремови, „попут испружених руку које су позивале на спрат“. Пронађени делови каменог украса наговештавају да је северни трем у почетку био зидан, као у трпезаријама Студенице и Бањске. Кров је био дрвен и двоводан, можда покривен оловом као куле, а соба на спрату највероватније живописана - у апсиди су се остаци фресака видели до тридесетих година 20. века.
УТВРЂЕЊЕЗа трпезом и данас
Гостињски конак
Свечана трпезарија
Гостињски конак, наслоњен на северне бедеме, завршен је 1985. године на месту некадашње зграде страдале у пожару. У његовом приземљу је свечана трпезарија за око 130 гостију, чији су чело и северни зид живописани фрескама.
Од тада се у њој после Литургије служе агапе - трпезе љубави. Монашка обитељ обедује у својој трпезарији, у каменом сутерену монашког конака уз источни бедем, освећеног 1977. године.
ГОСТИЊСКИ КОНАК
Предавања и сабори
Место сусрета
Трпезарија гостињског конака деценијама је и сала за теолошка предавања, трибине и духовне разговоре, научне скупове и семинаре о српској средњовековној историји и уметности.
Ту се од последње деценије 20. века одржавају и „Дани српског духовног преображења“ - сусрети научника и истраживача, који потврђују да је Манасија и данас духовно и културно средиште. На спрату конака је манастирска библиотека.
БИБЛИОТЕКАЗначај
Врхунац развоја
Српске манастирске трпезарије развијале су се од просторија уграђених у зидове до слободностојећих грађевина на два нивоа. Тај развој кулминира у Ресави. Манасијска трпезарија спаја монументалност трпезарије Светих Арханђела код Призрена са двоспратним решењем Раванице - и постаје један од врхунаца градитељства у доба Светог Деспота Стефана.
ПРОЧИТАЈТЕ ЦЕО ТЕКСТ