Живопис Цркве Свете Тројице
Фрескопис
Живопис манасијске цркве врхунац је ликовне уметности с почетка 15. века и значајан пример касновизантијског сликарства епохе Палеолога. Историјски извори описују га као чудо лепоте које је изазивало дивљење. Деспот Стефан је за своју задужбину, како пише Константин Философ, свуда тражио „искусне живописце“, а сликање је највероватније завршено до освећења цркве 1418. године.
Фреске су распоређене по зонама, у складу са архитектуром и намени сваког дела цркве: од Христа у куполи, преко пророка, јеванђелиста и празника, до светитеља у пуној фигури и у медаљонима. Осликани су и стубови, лукови, велика купола и четири мала кубета. Од око 2.000 m² живописа сачувано је нешто више од трећине - у броду цркве.
ЖИВОПИС МАНАСИЈЕ
Од куполе до прага - зидови који говоре
Купола и пандантифи
Небо над бродом
У калоти главне куполе било је насликано монументално попрсје Христа Пантократора, а око њега, у сферном прстену, Небеска литургија коју служе анђели - паралела литургији на земљи. Од те композиције сачувани су само делови.
У дванаестостраном тамбуру, између дванаест уских прозора, у два реда стоје двадесет четири старозаветна пророка и праведника са свицима својих пророштава - од Илије, Јелисеја и Исаије до Мојсија, Арона и Јована Претече: они који су најавили долазак Спаситеља.
Испод куполе, у пандантифима, су јеванђелисти - сведоци Христовог живота: Јован у пећини на Патмосу диктира Прохору, Марко чита, Лука пише у скрипторијуму, а Матеј ствара спис у раскошној грађевини са терасама. Уз њих су њихови символи: орао, лав, теле и анђео.
ФРЕСКЕ У НАОСУ
Олтарски простор
Олтар
Најцеловитији део сачуваног живописа налази се у олтару. На челу лука био је исписан стих „Господе, заволех лепоту дома Твојега“, у полукалоти Богородица са Христом и анђелима, а испод призори Христових јављања после Васкрсења: Петар на празном гробу, Христос показује ране, једе мед и рибу, чудесни риболов.
У средишњој зони Христос је приказан два пута, под киворијумом: са северне стране причешћује апостоле хлебом, са јужне вином. Испод је Служење Свете Литургије - четрнаест светих архијереја, међу њима Јован Златоусти, Василије Велики и Свети Сава Српски, прилази трпези на којој лежи Христос као дете. Између зона, у медаљонима, су четрнаесторица епископа.
У олтару су и Аврамово жртвовање Исака и Три младића у пећи вавилонској, а у проскомидији и ђаконикону свети архијереји.
ФРЕСКЕ У ОЛТАРУ
Медаљони, лоза и стубови
Светитељи око нас
Испод наративних циклуса низала су се попрсја светитеља у медаљонима, уоквирена тракама са цик-цак низом ромбова у складним бојама. На уским површинама уз певнице уздиже се цветна лоза, а у њеним чашицама су ситна попрсја светих мученика.
Међу светима у пуној фигури и у медаљонима су ратници, столпници, подвижници и исповедници; између пандантифа су нерукотворени образи Христови - керамидион и мандилион. Сликарство не стаје на зидовима: осликани су и стубови.
УКРАС И СВЕТИТЕЉИ
У певницама - војска светих
Певнице
Свети ратници
У певницама стоје свети ратници - у време озбиљне турске опасности подсетник на снагу вере и наду у спасење. Насликани су у раскошној војничкој опреми, снажни и класично сразмерни: неки у ратној приправности, други свечано, као на смотри. Детаљи одеће, оклопа и оружја сликани су прецизношћу златара.
- Јужна певница
- Георгије, Димитрије, Прокопије, Артемије, Јаков Персијанац и Јевстатије
- Северна певница
- Теодор Тирон, Теодор Стратилат, Меркурије, Никита, Нестор и Арета
Празници, чуда и параболе
Јеванђеље на зидовима
Велики празници били су у сводовима испод куполе - од Благовести, Рођења и Крштења до Силаска Светога Духа сачувани су само делови, а од Вазнесења на источном своду део Христовог лика. На северној страни наоса препознају се призори Страдања. Изнад светитеља низала су се Христова чуда, параболе и поуке.
- Ђаконикон
- Свадба у Кани
- Јужна певница
- Дванаестогодишњи Христос у храму, Митар и фарисеј, Блудни син
- Северна певница
- Свадба царевог сина, Богаташ и убоги Лазар, Милостиви Самарјанин
- Западни зид
- Умножавање хлебова
- Северни зид
- Исцељење болесног од водене болести
- Проскомидија
- Исцељење Хананејкине кћери
Западни зид наоса
Ктиторска фреска
Са северне стране главног улаза насликан је Свети Деспот Стефан - достојанствен, кратке косе и браде, издуженог лица, у пурпурном плашту са златним двоглавим орловима, са жезлом у десној и моделом цркве у левој руци. Христос му са небеса спушта круну, а анђели доносе мач и копље.
На свитку деспот смирено моли Свету Тројицу да прими његово „мало приношење“ и подари му спасење. Окренут је ка тројици анђела који су се јавили Авраму: они примају модел цркве и благосиљају ктитора. Фреска показује цркву као место где се сусрећу земаљско и небеско.
На истом зиду је и Успење Пресвете Богородице: на одру окруженом свећама, док Христос држи њену душу у виду детета, а апостоли и архијереји је оплакују.
КТИТОРСКА ФРЕСКА
Над улазом у наос
Недремано око
Изнад самог прага, у лунети, млади Христос Емануил лежи налакћен на душеку, а два анђела му приносе сунђер, копље и крст - оруђа будуће муке и славе. Богородица стоји уз њега и, пуна материнске туге, молитвено шири руке.
У своду изнад је Рука Божија у троструком светлосном кругу - држи душе праведника. Испод ње су цареви и пророци Давид и Соломон, са свицима окренутим ка Христу. Над самим улазом слика постаје путоказ спасења за свакога ко закорачи у цркву.
НЕДРЕМАНО ОКО
Што је барут однео, зографи су обновили
Припрата
Изгубљено и обновљено
Живопис припрате нестао је у експлозији барута почетком 18. века. Остали су избледели трагови: лозица са златним листићима над улазом у наос, део сцене васељенских сабора и Богородица са Христом у тимпану северних врата, у дубоком азуру и блиставом злату.
Обнову је 1735. године завршила дружина зографа из Битоља, по свему судећи следбеника Давида из Селенице, који су пре тога осликали Војловицу и Драчу. У лунети над главним улазом у наос насликали су Силазак Светога Духа на апостоле, светлим, топлим окер тоновима, а над северним Богородицу са Христом, уз богате цветне орнаменте.
ЖИВОПИС ПРИПРАТЕ
Олтарска преграда
Иконостас
Изворни иконостас није сачуван. У време туркократије манастир је био војни комплекс, а црква штала, складиште и помоћна зграда - право је чудо да је Манасија одолела и опстала.
XVIII век
Сасвим једноставан иконостас; неке његове иконе сачуване су у сеобама и данас су у манастиру Бођани.
XIX век
Монах Јоаникије чисти цркву и обнавља богослужење; игуман Сава Поповић подиже нови иконостас, који због прокишњавања није дуго остао.
1863-1864.
Велики дрвени иконостас Милије и Николе Марковића, плаћен хиљаду дуката - његове иконе данас су у припрати.
2006/7.
Једноставан камени иконостас примерен цркви с почетка 15. века, са иконама Веронике Ђукановић.
Стил и мајстори
Ресавско писаније
Ресавске фреске сродне су сликарству припрате Цркве Светог Пророка Илије у Солуну и параклиса Светих Козме и Дамјана у Ватопеду, па се верује да су сликари дошли из Солуна, школовани у најбољој традицији ромејске уметности. Издвајају их раскошан колорит, елеганција фигура и снажна духовна порука.
Живопис одражава везе Српске Деспотовине са ромејским наслеђем, али и са Приморјем и Западом. Прецизно клесани камени зидови мајстора из Приморја били су му идеална подлога - архитектура и сликарство стапају се у једну целину.
„Призренске цркве патос и дечанска црква, пећска припрата и бањско злато и ресавско писаније не налазе се нигде.“
Неки под „ресавским писанијем“ подразумевају рукописе Ресавске школе - спор о значењу још није изглађен.
ПРОЧИТАЈТЕ ЦЕО ТЕКСТГалерија
Фотографије живописа Цркве Свете Тројице - свети ратници, медаљони са ликовима светитеља, стубци и сцене под сводовима. Слике се отварају преко целог екрана.
101 фотографија у целини „Фреске“